Факултет српских студија

Докторске академске студије

Докторске академске студије намењене су студентима који желе да се посвете научном раду, високошколској настави и дубинским истраживањима у области историје и србистике. Програм подстиче оригинална научна истраживања, објављивање радова и активно учешће у академској заједници, уз развој компетенција потребних за највиша академска звања.
Докторске академске студије трају најмање три године (180 ЕСПБ бодова) у складу са акредитованим студијским програмима уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и дипломским академским студијама.

ИСТОРИЈА

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студијски програм докторских студија историје јасно садржи циљ оспособљавања студената за потпуно овладавање постојећих знања из уже научне области историје, као и из теорије историјске науке. У прву годину студија могу се уписати лица са завршеним основним + мастер академским студијама и претходно оствареним обимом од 300 ЕСПБ. Остали услови регулисани су Законом о високом образовању и Правилником о докторским студијама Филозофског факултета.

Студијски програм се састоји од четири блока изборних предмета. Садржаји предмета се налазе у књизи предмета како би се студенти унапред упознали са њиховим садржајем и шта их очекује на курсу. Студије се изводе на Филозофском факултету у Нишу и трају три године или шест семестара и имају 180 ЕСПБ-а. Докторска дисертација носи 20 ЕСПБ-а.

Прва година обухвата 2 обавезна и 4 изборна курса (1 обавезни у првом и 1 у другом семестру, као и 2 изборна у првом и 2 изборна предмета у другом семестру). Другу годину чине такође 2 обавезна и 4 изборних курсева (1 обавезни у трећем и 1 у четвртом семестру, као и 2 изборна у трећем и 2 изборна предмета у четвртом семестру). У трећој години у оквиру истраживања за докторску дисертацију у потпуности се дефинишу сви структурни делови докторске дисертације, у целости се систематизује докторска дисертација, пише се радна верзија докторске дисертације, саставља се коначна библиографија.

Пре предаје докторске дисертације докторант је обавезан да положи све испите предвиђене програмом докторских студија и да има два рада објављена или прихваћена за објављивање у домаћим или међународним часописима. Одбраном докторске дисертације докторант стиче академски назив Доктора наука – историјске науке.

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Сврха студијског програма докторских студија историје је образовање студената за стицање звања доктор наука – историјске науке након чега су осамостаљени за самосталан научни рад, остваривање и примену оригиналних научних достигнућа. Студенти овог нивоа студија стећи ће сазнања о досадашњим историографским достигнућима и савременим тенденцијама. Приликом уписа студијског програма ДАС историје услов је да студенти познају (у случају ранијих епоха) један стари језик и један савремени светски језик. На тај начин ће приликом спровођења програма докторских студија студенти бити обучени за самосталан истраживачки рад у области историје уз коришћење страних и старих језика на којима постоји сачувана релевантна грађа.

Овај програм заснива се на проучавању историје, у првом реду националне, али у ширем контексту међусобних историјских веза српског народа, како са суседним, тако и са другим европским народима. Биће примењен како синхронијски, тако и дијахронијски метод изучавања институција, догађаја и процеса, у настојању да студенти докторских студија стекну потпуни преглед не само историјских дешавања, већ и појава, нарочито оних дугог трајања, које чине суштину историјске науке. Критичким односом према расположивим изворима и литератури, докторантима ће се омогућити правилнијe сагледавање како националне историје новог века, тако и њеног односа према европској историји, уз примену мултидисциплинарног приступа и уважавања не само резултата до којих је дошла историјска наука, већ и њој сродне дисциплине, у првом реду археологија и историја уметности, као и филозофија.

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студенти који заврше докторске студије из историје, усвајају научна достигнућа из историје и дају оригиналан научни допринос у историји. Према избору предмета и избору теме докторске дисертације, студенти се специјализују за одговарајућу област. Посебна пажња биће посвећена критичком приступу изворима и литератури, што треба да допринесе како развоју критичког мишљења код студената тако и формирању самосталног става у историографском расуђивању.

Како је студијски програм Докторских студија историје највиши степен универзитетских академских студија, његов циљ је да оспособи докторанте:

за развој, унапређење и примену научних достигнућа у области историјске науке;
за овладавање знањима из домена теорије историјске науке;
за темељно упознавање са постојећим трендовима у релевантним областима историјске науке у свету;
за темељно познавање домаће и стране историографске литературе, као и за критички приступ релевантној литератури;
за примену стечених знања и методолошких вештина у самосталном научно–истраживачком раду;
за успешно решавање уочених и дефинисаних научних проблема;
за самосталан истраживачки рад и примену како аналитичког, тако и синтетичког метода;
за критичке оцене других истраживача у овој области;
за самосталан рад са историјским изворима и компетентну обраду њиховог садржаја;
за самостално писање научних текстова и расправа из области историје;
за постизање највише академске школске спреме чији је крајњи циљ израда докторске дисертације, а резултат одбрањен докторат из области историјских наука.

КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА

Савладавањем студијског програма докторских студија, полазници се оспособљавају за самосталан научни рад као и примену научних достигнућа из области историје. Студент се оспособљава за самостално научно истраживање компликованих историјских појава у широком хронолошком распону, као и друштвених околности на којима су се оне одигравале, за њихово правилно разумевање и прецизно научно вредновање, засновано на савременим методолошким постулатима историјске науке. Докторанти такође стичу следеће опште компетенције потребне за квалитетно обављање стручне делатности:

темељно познавање и разумевање историјске науке;
самостално решавање практичних и теоријских проблема у области историографије уз употребу научне методологије;
укључивање у научноистраживачки рад домаћих и међународних научних пројеката и могућност самосталног организовања фундаменталних истраживања;
оспособљавање за тимски рад, улоге вође и члана тима;
способност самосталног коришћења техника и методологија рада на научној студији;
способност активног доприноса новим сазнањима у области свог интересовања, да самостално користи и преноси знање и принципе научно–истраживачког рада.

Студенти такође стичу и специфичне компетенције, које се постижу предметно–специфичним усавршавањем. Студент докторских студија добија темељно познавање историје, које му омогућава активно укључивање у научно–истраживачки рад, самостално процењивање и решавање научно–историјских питања и проблема, самостално формулисање истраживачких тема и њихово потпуно обрађивање уз ослањање на најсавременије методолошке постулате и правце развоја историјске науке. Студент је компетентан да самостално проучава и вреднује историјске изворе, доноси закључке и судове, као и да их у стручној и у научној форми саопштава, презентује и публикује у земљи и у иностранству.

СРБИСТИКА

Циљеви студијског програма

Докторске академске студије србистике (ДАС србистике) трају три године (6 семестара) са укупно 180 ЕСПБ (30 ЕСПБ/семестру, 8 или 7/предмету) и омогућавају остварење следећих циљева:

стицање знања и компетенција за бављење научно-истраживачким радом у области српске филологије;
припрема за постдокторска усавршавања у земљи и иностранству и
припрема за запошљавање у секторима за које су неопходне компетенције из области србистике.

Циљеви студијског програма Докторских академских студија србистике обухватају стицање општих научних способности и предметно-специфичних компетенција које доприносе развоју науке и критичког мишљења у оквиру науке о српском језику и књижевности и методике наставе српског језика и књижевности.

Студијски програм Докторских академских студија србистике највиши је степен универзитетских академских студија и његови циљеви су оспособљавање докторанада:

за развој, унапређивање и примену научних достигнућа у области србистике, и то на пољу науке о српском језику, науке о књижевности и методике наставе српског језика и књижевности;
за темељно познавање релевантне србистичке и филолошке литературе (домаће и стране);
за самосталне теоријске анализе и критичке оцене релевантне литературе из области србистике;
за самостално праћење развоја србистичких научних дисциплина код нас и у свету;
за критичке оцене резултата других истраживача у овој области;
за сложена методолошка истраживања у србистичким дисциплинама и компетентну интерпретацију добијених резултата;
за писање научних текстова и презентовање резултата својих истраживања научној јавности и академској заједници;
за постизање највише академске школске спреме чији је крајњи циљ израда докторске дисертације, а резултат одбрањени докторат из области србистике (науке о језику / науке о књижевности / методике наставе српског језика и књижевности).

Веома важни циљеви ових докторских студија јесу и: подизање и оспособљавање научног подмлатка и његово припремање за образовну делатност из области србистике на високошколским установама; припрема за постдокторска усавршавања у земљи и иностранству и припрема за запошљавање у секторима за које су неопходне компетенције из области србистике обухваћене овим програмом.

На тај начин Докторске академске студије србистике пружају високу специјализацију у изабраној области филолошких наука и оспособљавају докторанда за самосталну научну и стручну делатност у области србистике.

Исход процеса учења

Очекивани исходи студијског програма ДАС србистике су:

стицање знања и компетенције за успешно обављање научно-истраживачког рада у области србистике;
оспособљеност за примену стечених знања и компетенција за самостално обављање научно-истраживачке делатности у области србистике и
компетентност за наставак постдокторских усавршавања у земљи и иностранству.

Студенти по завршетку ДАС србистике стичу академски назив доктор наука – филолошке науке.

Услови за упис студијског програма

У прву годину Докторских академских студија србистике (ДАС србистике) може се уписати кандидат који има завршене основне (ОАС) и мастер академске студије (МАС) из области друштвено-хуманистичких или филолошких наука у обиму од 300 ЕСПБ, општу просечну оцену најмање 8 на ОАС и МАС. Такође, у прву годину ДАС србистике може се уписати кандидат који је стекао академски степен магистра наука у области филолошких наука и није пријавио докторску дисертацију. Кандидати се рангирају према успеху оствареном на основним и мастер академским студијама. Прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија је могућ и дефинисан Законом и општим актима Универзитета и Филозофског факултета.

Студенти не полажу пријемни испит за упис на ДАС србистике. Редослед кандидата за упис у прву годину овог студијског програма утврђује се на основу успеха на претходним нивоима студија (ОАС и МАС – максимални број бодова: 50; општа просечна оцена са претходних нивоа студија помножена са 5), на основу објављених или прихваћених за објављивање научних радова из научне области ДАС за које кандидат конкурише (максимално 35 бодова) и на основу усклађености програма ОАС и МАС са ДАС које се реализују на Филозофском факултету у Нишу (15 бодова).

Право уписа на ДАС србистике, под истим условима, имају и страни држављани, а посебан услов за упис јесте знање српског језика.

Услови уписа на Докторске академске студије на Филозофском факултету у Нишу дефинисани су Правилником о Докторским академским студијама: Правилник о ДАС и Статутом Филозофског факултета.

Број студената који се уписује на ДАС србистике је 7 и тај број одговара расположивим просторним и кадровским могућностима Филозофског факултета у Нишу.

Број студената за упис објављује се у конкурсу који расписује Универзитет у Нишу. Јавним конкурсом се дефинишу услови за упис, који су у складу са правилницима факултета и универзитета. Број кандидата за упис усклађен је са реалним друштвеним потребама за одговарајућим бројем доктора филолошких наука, унутар броја студената за који је програм акредитован.

Студенти током прва два семестра бирају по 3 једносеместрална предмета из четири изборна блока и раде нацрте докторске дисертације у складу са одабраном темом истраживања. Одлучују се за лингвистичке, књижевнонаучне, књижевно-културолошке или методичке предмете. У трећем и четвртом семестру, из два изборна блока бирају укупно пет предмета. У трећем и четвртом, петом и шестом семестру раде истраживања за докторску дисертацију, као и саму докторску дисертацију.

Студент до краја другог семестра треба да стекне најмање 60 ЕСПБ, а до краја четвртог семестра најмање 120 ЕСПБ. У складу са одабраном облашћу, докторанди се тематски усмеравају на израду и одбрану докторске дисертације која носи укупно 101 ЕСПБ.

Шта после студија?

Програм Докторских академских студија србистике (ДАС србистике) омогућава студентима да након завршених студија поседују знања, способности, вештине и компетенције да:

самостално решавају практичне и теоријске проблеме у области србистике и организују и остварују развојна и научна истраживања у тој области;
укључују се у домаће и међународне научне пројекте у оквиру лингвистичких / књижевнотеоријских / методичких истраживања као самостални истраживачи;
самостално организују и остварују научна истраживања у области србистике;
самостално решавају практичне и теоријске проблеме у области србистике;
критички мисле, делују креативно и независно;
поштују принципе етичког кодекса добре научне праксе;
комуницирају на професионалном нивоу у саопштавању научноистраживачких резултата;
саопштавају научноистраживачке резултате на домаћим и међународним научним конференцијама, да их објављују у научним часописима и зборницима радова;
доприносе развоју србистике и науке уопште.

Савладавањем студијског програма ДАС србистике студент стиче и следеће предметно-специфичне компетенције:

темељно познавање и разумевање србистике као саставног дела словенске филологије;
способност решавања проблема у лингвистичким, књижевнотеоријским, књижевноисторијским или методичким истраживањима уз примену одговарајућих метода и поступака;
способност повезивања знања из различитих области србистике и примене тих знања;
способност праћења достигнућа у оквиру србистике;
способност решавања научних и стручних проблема србистике уз примену одговарајуће научне методологије;
способност повезивања знања из различитих области српске филологије;
способност употребе информационо-комуникационих технологија за потребе научно-истраживачког рада.

Савладавањем овог студијског програма и стицањем доктората из области филолошких наука, студенти стичу компетенције за даљи професионални развој и напредовање у науци, образовању и јавном сектору у оквиру науке о српском језику и књижевности као и могућност за даље напредовање.