Основне академске студије Факултета српских наука осмишљене су тако да студентима пруже темељно знање из области историје, србистике и руског језика и књижевности. Програм развија аналитичке, филолошке и истраживачке компетенције, неопходне за даље академско усавршавање и професионални рад у хуманистичким наукама.
Основне академске студије имају 240 ЕСПБ бодова и завршавају се полагањем свих предвиђених испита и довршавањем осталих студијских обавеза а, уколико су предвиђени студијским програмом, и израдом и одбраном завршног рада или полагањем завршног испита.
ИСТОРИЈА
ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Студенти који стекну звање дипломираног историчара стичу способност бављења научним и истраживачким радом, разумевања историјских процеса и развој људске цивилизације кроз епохе. Студенти током овог процеса овладавају вештинама да препознају, документују, класификују, архивирају, интерпретирају и разумеју сву комплексност међународних односа, функционисање дипломатије и државне политике из једне историјске епохе и области. Савладавањем ових вештина и компетенција стицањем академског назива дипломирани историчар студент се уже специјализује за даље школовање у овој или сродној области на наредном нивоу студија. Сем даљег школовања свршени студенти се оспособљаваљу и за бављење историјом као науком у некој од институција предвиђеним за то.
Значајан део студијског програма историје заузима и разматрање историје материјалне и писане културе и духовне баштине смештене у оквире европске и светске цивилизације.
Студијски програм основних академских студија историје има за циљ да оспособи студенте да:
стечено знање и разумевање проблема у области студија самостално даље развијају и продубљују применом критичког мишљења;
примене стечена знања и вештине;
интегришу знања, решавају сложеније проблеме, и доносе процене и закључке на основу сакупљених информација;
осмисле и спроведу истраживања;
процењују друштвена питања;
преносе знање и резултате свог рада другима, стручној и широј јавности;
наставе своје професионално и академско усавршавање.
ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА
Савладавањем студијског програма основних академских студија историје, студенти се оспособљавају за примену научних и стручних достигнућа из области историје. Применом стечених знања, вештина и компетенција дипломирани историчар достигнућа из историјске науке преноси даље ученицима кроз систем основног и средњошколског образовања. Оваквим радом код средњошколаца се развија критичко мишљење, али и интересовање за изучавање националне и опште историје, чиме се доприноси развоју свести код млађих нараштаја. У зависности од одабира изборних предмета студенти се квалификују за рад у наставном процесу у систему основног и средњошколског образовања, затим, за рад у научно-истраживачким институцијама, библиотекама, музејима, архивима, културним центрима и другим инстиуцијама чија област деловања укључује изучавање или представљање историје.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:/p>
Примене знања у пракси;
Примене критичког мишљења приликом истраживања и презентовања резултата истраживања;
Развоја комуникационих способности и вештина презентовања;
Овладавања методама, поступцима и принципима истраживања;
Темељног познавања и разумевања уже научне области историје;
Решавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака из историјске науке;
Повезивања знања из различитих, сродних научних области и њихове примене;
Праћења и примене новина у струци
УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
У прву годину студија могу се уписати лица са завршеном средњом школом у трајању од четири године и положеним пријемним испитом. Остали услови регулисани су Законом о високом образовању. Упис ће се након увођења и спровођења државне матуре спроводити у складу са Законом о високом образовању који прописује упис на основу државне матуре и аката Универзитета у Нишу и Филозофског факултета који се односе на упис. Укупан број студената који се уписују на студијски програм основних академских студија историје је 50.
Редослед кандидата за упис на прву годину основних академских студија историје утврђује се на основу следећих критеријума:
поена стечених успехом из средње школе, којих може бити максимално 40 (израчунавају се множењем просечне оцене са 4)
поена стечених на пријемном испиту који се састоји из теста знања из историје и носи максимално 60 поена.
студент који освоји у прво место на републичком такмичењу из историје ослобођен је полагања пријемног испита.
Шта после студија историје?
На основу стеченог звања након завршених основних студија отвара се могућност даљег усавршавања, односно уписа на мастер академске студије историје, а након њих и на докторске академске студије историје.
Иако се наши студенти превасходно школују за наставу историје у основној и средњој школи, могућ је широк спектар могућности запошљавања историчара. Наши бивши студенти каријере граде у научним институцијама, попут историјских института са којима Департман за историју има сарадњу. Многи историчари посао налазе у музејима, архивима, издавачким кућама, заводима за заштиту споменика или културним центрима којих има готово у сваком граду. У последње време све више маха узима IT индустрија, где такође има примера запошљавања наших бивших студената у HR сектору, али и у делу где се креирају видео игре са историјском тематиком. С обзиром на ширину знања свршени историчари често обајвљају различите јавне функције у локалним заједницама или на нивоу земље. С обзиром на то да постоје и докторске студије, известан број одличних студената посао може наћи на универзитетима у земљи и иностранству.
РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
Циљеви студијског програма су:
овладавање руским као страним језиком на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике;
упознавање студената са предметом и методама лингвистичких и књижевних истраживања, са развојем и актуелним статусом руског језика као науке и струке;
овладавање лингвистичким и књижевним појмовима и теоријским системима;
упознавање студената са предметом и основним лингвистичко-теоријским и књижевно-теоријским методама у настави руског језика као страног;
оспособљавање студената за примену основних техника превођења с једног словенског језика на други, као и за самостално превођење књижевних дела и стручних текстова са руског на српски језик и обратно;
оспособљавање студената за рад у школама, привредним, друштвеним, пословним делатностима и удружењима;
формирање комуникативне и (интер)културне компетенције за разумевање и анализу културе руског говорног подручја и поређење са сопственом културом.
ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА
По завршетку основних академских студија руског језика и књижевности студент:
стиче свеобухватно знање и разумевање области, основних метода, развоја и актуелног статуса русистике;
овладава лингвистичким, преводилачким и књижевним појмовима, разуме их и примењује у раду;
овладава основним методама научног истраживања у области руског језика и књижевности, као и дидактичким и методичким принципима и методама у настави руског језика као страног, те техником превођења са једног словенског језика на други;
поседује знање руског као страног језика на нивоу Ц1/Ц2 Заједничког европског оквира за језике, комуникативну и (интер)културну компетенцију уз способност разумевања и анализе културе руског говорног подручја и поређења са сопственом културом;
самостално анализира и конфронтира структуру језичких система и да адекватно и кохерентно интерпретира лингвистичке и књижевне чињенице у настави руског језика у нашим школама;
самостално прати и евалуира свој рад, да формира свој етички суд о појавама којима се бави и о методологији бављења тим појавама, у складу са општим моралним принципима и етичким кодексом струке; препознаје потребу за континуираном едукацијом, остварује тимску комуникацију.
УСЛОВИ ЗА УПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА
У прву годину студија могу се уписати сва лица са завршеном средњом школом у трајању од четири године. Кандидати за упис полажу пријемни испит, који се састоји од теста знања руског или српског, односно неког другог страног језика. Коначна ранг листа кандидата за упис формира се на основу њиховог постигнутог успеха у средњој школи и на основу резултата пријемног испита.
ШТА ПОСЛЕ СТУДИЈА?
Након завршетка основних академских студија руског језика и књижевности студенти су оспособљени за примену научних и стручних достигнућа из области руског језика и књижевности у различитим сферама делатности:
за васпитно-образовни, педагошко-психолошки и методичко-дидактички рад у настави руског језика у основним и средњим школама;
за рад у преводилачкој делатности, која се односи на симултано и консекутивно превођење, превођење књижевних и стручних текстова и др.
за рад у установама културе, као и у привредној, друштвеној и пословној делатности.
СРБИСТИКА
Циљеви студијског програма
Општи циљ програма Основних академских студија србистике јесте постизање компетенција и академских вештина неопходних за успешно обављање професије наставника српског језика и књижевности, али и других професија предвиђених овим студијским програмом.
Посебни циљеви студијског програма Основних академских студија србистике јесу:
развој креативних способности и овладавање практичним вештинама потребним за обављање професија предвиђених овим студијским програмом;
омогућавање студентима разумевања, схватања и коришћења појмова и термина лингвистике и теорије књижевности, различитих теоријско-методолошких приступа синхроним и дијахроним појавама у језику, различитих теоријско-методолошких приступа књижевном тексту;
стицање увида у структуру стандардног српског језика на свим нивоима (фонолошком, морфолошком, синтаксичком и лексичком), дијалекатску разуђеност савременог српског језика, његов историјски развој, основе србистике, историјске књижевне идиоме (српскословенски, рускословенски, славеносрпски), као и словенски и словенистички аспект изучавања српског језика;
стицање увида у историју српске књижевности (усмену и писану, од старих писаних траговa до савременог доба), и то укорењене у национални, јужнословенски и светски културноисторијски контекст; упознавање студената са основним токовима и најзначајнијим делима јужнословенске, словенске, европске и светске књижевности;
стицање аналитичких, аналитичко-критичких и синтетичких способности за самостални аналитичко-критички приступ појединим књижевним делима;
оснаживање студената у основним методолошким питањима као и способност за сналажење у релевантној литератури у својим појмуњеним областима;
овладавање најмање једног страног језика, на нивоу писања и усмене комуникације;
упознавање студената са савременим сазнањима педагошко-психолошких дисциплина и оспособљавање студената да своја знања, умења и вештине пренесу будућим ученицима коришћењем најсавременијих наставних метода;
овладавање правописом и језичком нормом српског језика и стицање лекторских знања и вештина;
познавање књижевних токова и оспособљавање за самосталне аналитичке судове о књижевним делима прошлог епоха и о актуелној књижевној продукцији; пројектовање укуса читалачке публике;
стицање комуникацијских способности, овладавање различитим комуникационим писменим и усменим формама, правоговором и техникама јавног наступа, што студенте оспособљава за рад у сектору односа са јавношћу.
ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА
Након завршених Основних академских студија србистике студент је способан да:
разликује суштинске лингвистичке проблеме и питања, влада теоријским и дијахронијским аспектима изучавања српског језика, формулише став о актуелним језичким питањима;
познаје разлоге и механизме језичке промене и разуме хијерархијску организацију граматике;
разликује дијахронијске нивое у књижевности и основне феномене у њој;
квалификује књижевна дела по роду и жанру, као и по књижевним периодима;
опише основне нивое српског језика и познаје његове нивое (фонолошки, морфолошки, синтаксички и лексички);
анализира дијалекатску разуђеност савременог српског језика и његов историјски развој;
формулише основне методолошке постулате за самостално истраживање и примену у области српског језика и књижевности;
познаје историјску и културну дијахронију унутар историје српске књижевности;
познаје значајне ауторе и дела из српске и компаративне књижевности;
интерпретира репрезентативна дела српске и компаративне књижевности;
спроводи интердисциплинарна истраживања у области лингвистике и књижевности и употреби релевантне литературе у својим појмуњеним областима;
савлада најмање један страни језик, на нивоу писања и усмене комуникације;
користи се правописом и нормом српског језика у пракси;
овладава наставним вештинама и способностима за рад у наставним и другим уметничким и научноистраживачким областима;
примењује теоријска знања на практичне проблеме и отклања језичке грешке у пракси;
познаје основе културе јавног изражавања, правилног говора, јавног наступа и праксе говорне културе;
способан је за самостално писање и јавни наступ (писмено и усмено);
способан је за теоријско и практично анализирање језика и књижевности;
познаје и вреднује књижевну продукцију у дијахронији и синхронији и у стању је да васпитава књижевни укус читалачке публике.
Услови за упис студијског програма
Услов за упис на основне академске студије Србистике је завршена четворогодишња средња школа и положен пријемни испит, што важи до ступања на снагу одредби Закона о високом образовању којима је предвиђена државна матура (општа, стручна и уметничка) као услов за упис на основне академске студије. Остали услови регулисани су општим актима и правилницима Универзитета у Нишу и Филозофског факултета.
Шта после студија
Студенти који су завршили Основне академске студије србистике могу радити као професори, наставници српског као страног језика, научни радници, лектори, коректори, библиотекари, књижевни критичари, форензичари из области лингвистике, уредници, водитељи итд. Наведеним занимањима могу се бавити у основној и средњој школи, на факултету, на институту, у библиотеци, у позоришту, у издавачком центру, на телевизији и др.
