Одељење за историју

Одељење за историју основано је 1. октобра 1998. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу под именом „Студијска група за историјуˮ. Отварање студијске групе условљено је кадровским потребама за дипломираним историчарима, пре свега у основним и средњим школама на подручју више округа у јужној и источној Србији, имајући у виду да је почетком 70-их година XX века престала са радом Група за историју и географију на Вишој педагошкој школи у Нишу. Настава на основним студијама започела је 1. октобра 1999. године. Према усвојеном наставном плану, предвиђено је изучавање националне и опште историје у трајању од четири године. За првог управника Студијске групе за историју именован је проф. др Љубиша Митровић. Управници су потом били: проф. др Зоран Ђорђевић, проф. др Ема Миљковић Бојанић, проф. др Татјана Пауновић, проф. др Божица Младеновић, проф. др Ирена Љубомировић и проф. др Мирослав Пешић, актуелни управник. Преласком на Болоњски систем студирања академске 2006/07. године студенти основних академских студија историје наставу слушају по новом програму. Од тада су програми основних, мастер и докторских студија више пута пролазили процес акредитације. У складу са савременим научним сазнањима и модерним технолошким достигнућима, курикулуми су на сва три нивоа студија унапређивани, што је видљиво пре свега у понуди нових изборних предмета, коришћењем модерних дигиталних алата у методици наставе историје и методологији истраживачког поступка. Географски положај Ниша у средишту Балканског полуострва и на раскрсници најважнијих путева, представља природан мотив да се на Одељењу за историју у многоме изучава богата историја Балкана, нераскидива од политичких околности европског континента и у којој су српски народ и држава играли важну улогу. Одељење за историју је од оснивања, поред наставних активности, организовало самостално или у сарадњи са другим одељењима и институцијама више научних домаћих и међународних конференција. Чланови Одељења су учествовали у многим истраживачким тимовима у оквиру пројеката који су финансирани из буџета Републике Србије и међународних организација. Чланство у међународним научним удружењима и стручна усавршавања која су пролазили омогућавало је члановима Одељења континуиран развој наставних и научних компетенција. Одељење је осмишљавањем и реализацијом циљева интерних пројеката на Филозофском факултету у Нишу испунило више критеријума који су потребни за избор наставника у виша звања. Спровођени су интерни пројекти који су обухватали научна истраживања, одржавање јавних предавања и трибина, организовање изложби и популаризовање историјске науке. Ове делатности резултирале су објављивањем научних монографија и великог броја научних радова. У оквиру Одељења за историју основан је и Центар за историјска истраживања чији су чланови сви наставници Одељења. Делатност Центра огледа се у организацији научних скупова, семинара, истраживачких радионица за студенте мастер и докторских академских студија историје. У току досадашњег рада, Центар за историјска истраживања је учествовао у организацији: научног скупа ,,110 година од мобилизације Гвозденог пука у ослободилачким ратовима Србије – српска војска у историји и традицијиˮ у партнерству са Народним музејом Топлице, под покровитељством Председника Републике Србије и Министарства за културу и информисање Републике Србије. Скуп је одржан од 7. до 9. октобра 2022. године у Прокупљу. научног скупа ,,Српске националне интеграције и дезинтеграције кроз временаˮ у партнерству са Народним музејом у Лесковцу, под покровитељством Министарства за културу и информисање Републике Србије и Града Лесковца. Скуп је одржан од 14. до 15. октобра 2022. године у Лесковцу. научног скупа поводом 110-годишњице Балканских ратова и ослобођења Старе Србије и Македоније ,,Српски народ у Старој Србији и Македонији 1766–1991. и Балкански ратови 1912/1913. годинеˮ у сарадњи са Народним музејом у Врању, под покровитељством Министарства за културу и информисање Републике Србије. Скуп је одржан од 28. до 29. октобра 2022. године у манастиру Св. Прохор Пчињски. научног скупа ,,Разлози, искуства и последице слома Југославије 1941. и 1991. годинеˮ у партнерству са Народним музејом у Лесковцу и Институтом за савремену историју, Београд. Скуп је одржан од 8. до 9. октобра 2021. године у Лесковцу.

Одељење за србистику

Оснивање Одељења за србистику представљало је важан, али уједно комплексан задатак, који је подразумевао вишегодишњу припрему и предан рад. Идеја о оснивању сеже још у осамдесете године ХХ века и прелазак Више педагошке школе у Нишу у Филозофски факултет школске 1971/1972. године. У годинама након трансформације Више педагошке школе у Филозофски факултет, током осамдесетих година XX века, у академској, образовној и културној јавности Ниша све снажније се осећала потреба за формирањем самосталне студијске групе која би се бавила проучавањем српског језика и књижевности. Разлози за то били су вишеструки — са једне стране, постојао је сталан пораст интересовања за наставу у области србистике, како међу студентима тако и у потребама образовног система, а са друге стране, Ниш је као значајан универзитетски и културни центар југа Србије тежио да прошири своју понуду студијских програма у складу са својим географским и демографским положајем. Припреме су обухватале израду елабората, дефинисање наставног плана и програма, као и утврђивање кадровских и материјалних капацитета потребних за покретање студија. Након вишегодишњег рада и институционалних корака, Савет Филозофског факултета усвојио је Елаборат 12. марта 1987. године, што је убрзо довело до доношења одлуке о оснивању на нивоу Универзитета. Одељење за србистику на Филозофском факултету у Нишу званично је основано 29. маја 1987. године као ,,Наставно-научна група за српскохрватски језик и југословенске књижевностиˮ на основу одлуке Скупштине Универзитета у Нишу ,,са циљем развијања студија националне филологије на простору југоисточне Србије, те стварања компетентних кадрова за рад у основним и средњим школама […], а самим тим и за стварање амбијента у којем ће бити значајно унапређена језичка култура и писменост, те образовни идентитет и самосвест у овим деловима Србијеˮ (Максимовић, Османовић 2017: 447). Након распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије дошло је до промене у називу – група је преименована у ,,Студијску групу за српски језик и књижевностˮ, што је одражавало нови историјски и културни контекст. Током 2008. године студијска група је трансформисана у две организационе јединице – Департман за српски језик и Департман за српску и компаративну књижевност. Посебно место и улогу у заснивању Одељења за србистику и студијских програма имали су еминентни професори, чија је научна и стручна делатност била од пресудног значаја за покретање и усмеравање рада Одељења – проф. др Мирољуб Стојановић, проф. др Недељко Богдановић, проф. др Слободан Реметић, чији су ауторитет, преданост и визионарски напори допринели популаризацији његовог рада. Њихов научни и педагошки рад представља темељ на којем је изграђен и развијен, а допринос није био само у учионици и академској литератури, већ и у визионарском промишљању мисије србистике у националном и регионалном контексту. Били су не само наставници него и ствараоци научне, кадровске и институционалне основе која је омогућила Одељењу да постане признат центар за изучавање српског језика, књижевности и културе. Њиховом ангажовању и подршци придружили су се и и ,,први наставници на студијској групиˮ – проф. др Радослав Раденковић, проф. др Борис Првуловић и сарадници – Јордана Марковић и Драган Станић, који су својом младошћу, енергијом и посвећеношћу дали снажан подстрек почецима наставног и научног рада на србистици у Нишу (Зајечарановић 1996: 231–248). Велику част и непроцењив допринос у најранијој фази развоја представљало је учешће двојице академика — проф. др Павла Ивића и проф. др Мирослава Пантића, који су, у својству гостујућих професора, дали немерљив допринос не само у постављању високих научних и педагошких стандарда, већ и у кадровском профилисању департмана и концепцијском обликовању самог студијског програма. Поред њих, током година су у наставном процесу, у својству гостујућих предавача, учествовали бројни угледни србисти и слависти, међу којима су: Јелка Ређап, Слободан Ж. Марковић, Владета Јанковић, Драгана Стојановић, Асим Пецо, Радоје Симић, Милорад Дешић, Милосав Вукићевић, Перо Ђукановић, Марија Митровић, Александар Илић, Слободан Калезић, Светозар Стијовић, Весна Половина, Зорка Кашић, Бојан Ђорђевић, Срето Танасић и многи други. Њихово учешће оставило је снажан траг у укупном обликовању академске и научне климе Одељења, доприносећи разноликости и високим критеријумима наставних и научних достигнућа који су од самог почетка представљали његово обележје. Неизбрисив траг оставила су имена појединих професора и сарадника који су део своје каријере радили у пуном радном односу: Миљко Јовановић, Борислав Првуловић, Радослав Раденковић, Станиша Величковић, Јован Петковић, Симеон Маринковић, Радослав Ђуровић, Љубисав Ћирић, Драган Станић, Мирјана Соколовић, Марија Славковић, Љиљана Марковић, Вилотије Вукадиновић, Слободан Марјановић, Бранко Летић, Славољуб Обрадовић, Милентије Ђорђевић, Миливоје Р. Јовановић, Маја Вукић, Дубравка Поповић Срдановић, Мирољуб Јоковић, Милош Ковачевић, Бобан Арсенијевић, Ирена Арсић и др. (Димитријевић 2012: 113–120; 121–130) Наставни план је током година више пута ревидиран и допуњаван ради прилагођавања променљивим потребама наставе у основним и средњим школама, као и ради отварања нових могућности запошљавања дипломираних студената у ширем спектру културних и јавних установа – медијима, библиотекама, архивима, издавачким кућама и другим сродним институцијама. Првобитни студијски програм, покренут академске 1987/1988. године, реализовао се тада под именом ,,Српскохрватског језика и југословенских књижевностиˮ. Друштвено-историјска дешавања током 1991. и 1992. године условила су низ промена у концепцији студијског програма, тако да је студијски програм добио назив ,,Српски језик и књижевностˮ. Суштину наведеног студијског програма представљало је проучавање српског језика, књижевности и културе. У периоду од 2004. до 2008. године најпре је јединствен студијски програм трансформисан у два асиметрична програма – ,,Српски језик и књижевностˮ и ,,Књижевност и српски језикˮ, а затим, од академске 2008/2009. године, оба програма била обједињена у јединствен студијски програм – ,,Србистикаˮ, под којим функционишу до данас (в. Максимовић, Османовић 2017: 448). Јединствени студијски програм националне филологије био је у наведеном периоду реформисан у складу са захтевима ,,болоњске реформе универзитетаˮ. Такође, на Департману су, поред основних академских студија, организовани и виши нивои студија – мастер академске студије и докторске академске студије. Од 2011. године покренут је програм мастер академских студија ,,Србистикеˮ са два модула – ,,Српски језикˮ и ,,Српска и компаративна књижевностˮ. На терцијалном нивоу покренут је студијски програм докторских академских студија под називом ,,Филологија – модул Српска и компаративна књижевностˮ, а потом је акредитован и модул ,,Српски језикˮ. Током 2021. године заснован је програм докторских академских студија ,,Србистикеˮ. Дакле, у наставном процесу србистичких студија у Нишу, од оснивања до данас, учествовао је велики број професора и истраживача – више од стотину стручњака из Србије, простора бивше Југославије и иностранства. Посебно је значајна чињеница да највећи број садашњих наставника потиче управо из овог образовног система — управо на нишком Одељењу стекли су основно образовање, а многи од њих су своја магистарска и докторска истраживања реализовали и одбранили на наведеним студијским програмима. Тај континуитет школовања и научног сазревања у оквиру исте академске средине допринео је снажном идентитетском ослонцу департмана, његовој стабилности и програмској доследности. На путу развоја Одељења наставници и сарадници остварили су значајну улогу и на пољу утемељења посебне организационе јединице – Центра за српски као страни, завичајни и нематерњи језик, који је основан са циљем да систематизује, унапреди и координише наставу и истраживања у области српског као страног, нематерњег и завичајног језика. Центар организује курсеве српског језика за стране студенте, припаднике дијаспоре и националних мањина, као и заинтересованих полазника из земље и иностранства, а уједно представља и подршку мобилности и интернационализацији универзитета. У оквиру богатог научноистраживачког и издавачког рада, Одељења за србистику се истакао не само кроз домаће пројекте, већ и кроз вишегодишњу плодотворну сарадњу са иностраним партнерима. Реализован је читав низ пројеката у оквиру међународне академске размене и научне кооперације – нарочито са Западним универзитетом у Темишвару и Савезом Срба из Румуније са седиштем у Темишвару, као и са Универзитетом у Великом Трнову. Ове сарадње резултирале су заједничким научним скуповима, публикацијама, тематским зборницима и периодичним издањима, чиме је проширен истраживачки хоризонт Одељења, али и учвршћене везе са србистичким и славистичким центрима у региону. У оквиру научне делатности Одељења значајно место заузимају и вишегодишњи истраживачки пројекти реализовани у сарадњи са Огранком Српске академије наука и уметности у Нишу: Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије, под руководством проф. др Горана Максимовића; Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије, под руководством проф. др Данијеле Поповић Николић; Извори за проучавање српског језика на тлу југоисточне Србије у ХVIII и ХIХ веку, под руководством проф. др Ирене Цветковић Теофиловић; Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу, под руководством проф. др Марине Јањић; Фреквенцијски речник поезије Бранка Миљковића, под руководством проф. др Мирјане Илић. Ови пројекти, чији су резултати објављивани у релевантним зборницима, представљају изузетан допринос изучавању језичког, књижевног и културног наслеђа југоисточне Србије. Важан сегмент научне активности чини и издавачка делатност Одељења, у оквиру које се редовно објављују четири научна часописа: Philologia Mediana (врхунски научни часопис националног значаја – М51; http://www.philologiamediana.com), Годишњак за српски језик (истакнути национални часопис – М52; http://skr.rs/z0dg), Исходишта (истакнути национални часопис – М52; http://skr.rs/z0dO) и Лингвометодика (новопокренути часопис; http://skr.rs/z0dO). Сваки од ових часописа заузима препознатљиво место у домаћој и eвропској научној периодици, пружајући простор за објављивање резултата истраживања из области филологије, србистике и сродних дисциплина. Од самог оснивања Департмана за србистику успостављена је жива и континуирана сарадња са бројним научним и образовним институцијама у земљи и иностранству. У оквиру те сарадње, наставници из различитих научних области били су ангажовани као гостујући предавачи или сарадници по позиву, чиме је наставни процес добио ширину и разноврсност, а студентима је омогућен непосредан увид у различите научне методологије и перспективе. Тако су, у оквиру редовне наставе, македонски и бугарски језик предавали лектори из матичних земаља, док су лектори из редова запослених на Департману, као и његови бивши студенти, предавали српски језик на више реномираних иностраних универзитета. Међу њима се посебно истичу сарадње са Универзитетом „Св. св. Кирил и Методијˮ у Великом Трнову и Универзитетом „Св. Климент Охридскиˮ у Софији, као и са Западним универзитетом у Темишвару, где се српски језик и култура изучавају као део академског програма. Наставници Одељења редовно учествују у раду домаћих и међународних научних скупова, одржавају предавања по позиву на иностраним универзитетима, као и у оквиру разноврсних пројеката који обухватају истраживачки, наставни и културни сегмент. Њихов допринос србистици, али и широј хуманистичкој науци, препознат је у бројним академским круговима ван граница Србије. Посебно драгоцен облик међународне сарадње јесте дугогодишње заједничко деловање са Савезом Срба из Румуније у оквиру научног пројекта Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, који је инициран 2015. године. У оквиру овог пројекта наизменично се одржавају годишњи научни скупови у Нишу и Темишвару, док се резултати истраживања публикују у заједничком међународном часопису Исходишта. Овај подухват не само што афирмише српску културу у ширем европском контексту већ и отвара простор за нове видове сарадње, размене и интердисциплинарних научних проучавања. Истовремено, и студенти активно учествују у међународним програмима академске размене, попут програма Erasmus+ и других билатералних уговора, чиме им се омогућава стицање нових искустава, академских вештина и интеркултуралних компетенција на свим нивоима студија – од основних до докторских. На тај начин, Одељење за србистику остаје место отвореног дијалога, интернационалне сарадње и сталног научног и педагошког усавршавања. Одељење за србистику је, за готово четири деценије постојања, изградило препознатљив научни и наставни профил, афирмишући се као значајан национални, али и регионални центар српске филолошке мисли. Пут од првобитног институционалног утемељења, преко поступне кадровске консолидације, до формирања стабилне и продуктивне наставно-научне заједнице, био је у многоме сложен и испуњен бројним спољним и унутрашњим изазовима. Функционишући у контексту измењених политичких, друштвених и образовних околности, суочио се са многобројним изазовима које је успешно превазишао – распадом заједничке државе, нестанком јединственог српскохрватског језичког стандарда, изолацијом у условима санкција деведесетих година, као и каснијим системским променама у високом образовању. Ипак, упркос свим препрекама и искушењима, једна чињеница улива наду и представља темељ за будући развој: кадровска политика која је доследно и стратешки вођена од оснивања до данас омогућила је формирање снажног, компетентног и научно активног тима наставника и сарадника. Тај кадар није само носилац наставног процеса, већ и покретач бројних научноистраживачких, пројектних и издавачких подухвата који имају видљив утицај на културни и академски живот Србије, као и на свеукупну српску културну и језичку баштину у регионалном и европском контексту. Одељење за србистику у Нишу данас не постоји само као организациона јединица која образује студенте, већ као активна научна заједница која истражује, негује и преноси вредности српског језика, књижевности и културе. У времену када су те вредности све чешће изложене равнодушности, погрешном тумачењу или релативизацији, улога оваквих јединица/институција постаје не само академска, већ и културна, па и идентитетска мисија. У том смислу, будућност србистике на нишком универзитету не зависи само од квантитативних показатеља већ од свести академске и шире заједнице о значају очувања и развоја националне филолошке културе – као темеља не само научне дисциплине, већ и духовног интегритета српског народа.

Одељење за славистику

Прве назнаке намере да се постојећа структура Филозофског факултета Универзитета у Нишу прошири формирањем Катедре на којој би се, између осталог, проучавали словенски језици и словенске културе појављују се још 1988. године у Елаборату о организовању Филозофског факултета у Нишу. У том документу истакнута је потреба за формирањем студија балканистике и етнологије, које би Нишу, као средишту географских и економских путева на Балкану, отворила могућност да се културно и историјско искуство етничког окружења Ниша представи како научној, тако и широј јавности. Напоредо са овом иницијативом, Елаборат је предвиђао и шири оквир проучавања словенских језика и словенских култура оснивањем студија славистике, које би, поред продубљивања знања о језицима и култури словенских народа, допринела и неговању и очувању националног идентитета српског народа. Ова иницијатива преточена је у конкретан резултат формирањем студијске групе под називом Славистика са балканистиком, на основу Одлуке бр. 271/1-3 Наставно-научног већа Филозофског факултета од 19. јула 2000. године и Одлуке бр. 8/0-01-007/00-003 Наставно-научног већа Универзитета у Нишу од 27. јула 2000. године, којом је дата сагласност на наставне планове новооснованих студијских група на Филозофском факултету у Нишу. Настава на основним студијама почела је 1. октобра 2000. године према усвојеном наставном плану, који је предвиђао изучавање руског језика и руске књижевности у четворогодишњем трајању, а од балканских језика, обавезно изучавање грчког и једног јужнословенског језика: бугарског или македонског (по избору) у двогодишњем трајању. На самом почетку у радном односу са пуним радним временом група је имала једног редовног професора, који је био и први Управник Студијске групе, проф. др Драгољуб Величковић, а aсистент је била Виолета Џонић (сада ванредни професор за ужу научну област русистичка лингвистика). Као ангажовани сарадници у то време наставу су изводили: проф. др Предраг Пипер, редовни професор Филолошког факултета у Београду, мр Ирина Антанасијевић, виши лектор Филолошког факултета у Косовској Митровици, мр Вера Борисенко, виши лектор Филолошког факултета у Београду, Клаудија Тасић, лектор за македонски језик, Атханасиос Бинтас, лектор за грчки језик, Ценка Иванова, лектор за бугарски језик. Преименовањем групе у Студијску групу Руски језик и књижевност, јула 2002. године, у радни однос примљени су нови наставници и сарадници. То су били: проф. др Надежда Лаиновић-Стојановић, дотадашњи наставник руског језика на Електронском факултету у Нишу, која је школске 2002/03. и 2003/04. била Управник студијске групе, доц. др Ирина Антанасијевић, професор руске књижевности и културе, мр Дејан Марковић, у звању лектора (сада редовни професор за ужу научну област русистичка лингвистика, а такође и Управник Департмана у периоду од 2011−2017), мр Живојин Трајковић, у звању вишег предавача (за извођење наставе руског језика на другим департманима) и Тамара Костић-Пахноглу, предавач за грчки језик. Поред наведених наставника, као лектори страних језика радили и др Христо Бонџолов (за бугарски језик), Михаил Харлицки, Зоја Попова, Викторија Строило, Ана Митрофанова, Татјана Матјушкина, др Олга Трапезникова (за руски језик), др Стратигопоулос Димостенис (за грчки језик). На Одељењу за руски језик и књижевност, поред стално запослених, наставу су изводили ангажовани наставници са других факултета, међу којима су били: проф. др Зоран Божовић, проф. др Богољуб Станковић, проф. др Радмило Маројевић, сва тројица са Филолошког факултета у Београду, проф. др Лариса Раздобудко-Човић и проф. др Абдулах Мушовић, обоје са Филозофског факултета у Косовској Митровици, проф. др Марија Стефановић са Филозофског факултета у Новом Саду, проф. др Драган Копривица са Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу. Одељење за руски језик и књижевност је током свог постојања остварило значајну међународну научну и стручну сарадњу са великим бројем партнера из Руске Федерације и других земаља, где се посебно издваја сарадња са руском државном агенцијом за сарадњу у области високог образовања „Россотрудничество“, као и билатерална сарадња са Белгородским државним технолошким универзитетом „Шухов“ (Белгород, Русија), Кемеровским државним институтом културе (Кемерово, Русија), Институтом руског језика А.С. Пушкин (Москва, Русија), Великотрновским универзитетом у Бугарској. Резултат ове сарадње огледа се како у размени студената, постдипломаца и гостујућих професора, тако и у популаризацији учења српског језика код студената из иностранства, учешћу у заједничким научним пројектима, сарадњи у области издаваштва, научне продукције и другим активностима, предвиђеним уговорима о сарадњи.