Универзитет у Нишу
Факултет српских студија
Мастер академске студије продубљују знања стечена на основним студијама и усмеравају студенте ка самосталном научном и стручном раду. Кроз напредна истраживања, пројекте и менторски вођене студије случаја, студенти овладавају сложенијим методама анализе и припремају се за рад у образовању, културним институцијама и научним центрима.
Мастер академске студије имају 60 ЕСПБ бодова и завршавају се полагањем свих предвиђених испита, довршавањем осталих студијских обавеза и израдом и одбраном мастер рада
Оспособити студенте за примену научних достигнућа из области историје.
Мастер историчар је оспособљен за научни и истраживачки рад, разумевање историјских процеса и развој људске цивилизације кроз епохе, да препозна, документује, класификује, архивира, интерпретира и разуме сву комплексност међународних односа, функционисање дипломатије и државне полотике, активно примењује стечена знања у сврху популаризације и актуелизације историјских питања, да креира пројекте културних установа (музеја, галерија, библиотека, архива, центара културе), и да њима руководи и даље развија свој научни профил у разним смеровима на широком пољу историјских студија.
Мастер академске студије руског језика и књижевности имају за циљ да студентима пруже могућност да стекну адекватна уже-стручна знања и вештине неопходне како за квалитетнији и успешнији рад у струци, тако и за даље академско образовање и научно-истраживачки рад. Специфични циљеви студијског програма су: увећање и продубљивање теоријско-методолошких, научних и стручних знања студента из области русистичке лингвистике, науке о књижевности и студија културе; оспособљавање за самостално обављање послова у образовању у области руског језика, руске књижевности и културе; оспособљавање студента за самостални истраживачки рад на вишем нивоу кроз рад на развоју вештина критичког мишљења, аналитичности, синтетичког закључивања, и активног односа према себи и другима у процесу образовања, како у академском тако и професионалном окружењу; овладавање техничким аспектима израде и писања научног рада, као и развијање способности за критичко вредновање научне и стручне литературе из барем једне од области покривених студијским програмом: русистичке лингвистике, студија руске књижевности и културе, превођења и пословне кореспонденције; усмеравање студента ка развоју способности самоевалуације и ауторефлексије, као и даљи развој свести о неопходности доживотног интелектуалног и професионалног усавршавања; развијање индивидуалних способности студената које могу допринети њиховом квалитетнијем професионалном раду и њиховом даљем образовању у академском и научноистраживачком окружењу у области русистике.
Након завршетка Мастер академских студија руског језика и књижевности, студент је способан да: овлада теоријским и основним практичним методама истраживачких и развојних приступа науке о језику; користи и вреднује достигнућа из области лингвистике; самостално анализира и тумачи језичке проблеме и појаве у настави или науци; изабере најбоље књижевнонаучне методе за интерпретацију књижевног дела; примењује технике научног писања током самосталног научно-истраживачког рада; напише, презентује и одбрани мастер рад; критички размишља о проблемима из области филологије; самостално прати и евалуира свој рад; формира лични етички суд о појавама којима се бави и о методологији бављења тим појавама у складу са општим моралним принципима и етичким кодексом струке; препознаје потребу за континуираним усавршавањем.
Право да конкуришу за упис на Мастер академске студије руског језика и књижевности имају сви кандидати који су завршили основне академске студије руског језика и књижевности или одговарајуће студије русистике у четворогодишњем трајању на другој високошколској установи. Рангирање кандидата се врши на основу просечне оцене остварене на основним студијама.
Кандидати који нису завршили основне академске студије руског језика полажу тест знања из следећих области: фонологија руског језика, творба речи руског језика, морфологија руског језика, лексикологија руског језика, синтакса руског језика, руска књижевност XVIII века, руска књижевност XIX века, руска књижевност XX века, савремена руска књижевност.
Након завршетка мастер академских студија руског језика и књижевности студенти су оспособљени за примену научних и стручних достигнућа из области руског језика и књижевности у различитим сферама делатности: за васпитно-образовни, педагошко-психолошки и методичко-дидактички рад у настави руског језика у основним и средњим школама; за рад у преводилачкој делатности, која се односи на симултано и консекутивно превођење, превођење књижевних и стручних текстова и др; за рад у установама културе, као и у привредној, друштвеној и пословној делатности. Студијски програм такође пружа неопходне вештине и знања студентима који се даље определе за академску каријеру.
Мастер академске студије србистике састоје се из два модула: Српски језик и Српска и компаративна књижевност. Приликом уписа студент се опредељује за један од два понуђена модула.
Модул Српски језик састоји се од 3 обавезна предмета, 4 изборна предмета, 2 педагошке праксе и студијског истраживачког рада, који је везан за израду завршног мастер рада. Листу обавезних предмета сачињавају курсеви из методологије лингвистичких истраживања, основа упоредне граматике словенских језика и лингвометодике, као и две педагошке праксе. Изборни предмети груписани су у четири изборна блока: прва три изборна блока садрже синхронијске и дијахронијске предмете, а четврти изборни блок чине страни (словенски) језици.
Модул Српска и компаративна књижевност обухвата 3 обавезна предмета, 4 изборна предмета, 2 педагошке праксе и студијски истраживачки рад, који је везан за израду завршног мастер рада. Обавезни курсеви тичу се методологије науке о књижевности, технике научног рада и методике наставе књижевности. Изборни предмети разврастани су у 3 изборна блока. Предметима првог изборног блока студент упознаје жанровски плурализам књижевности, поетику постмодерне прозе, фолклорни подтекст, интеркултурални контекст српске књижевности и методе савремених тумачења класика (из првог изборног блока студенти бирају два предмета); предметима другог изборног блока продубљује знање о имагинацији историје у српској књижевности, интертекстуалности српске књижевности 20–21. века, корелацији књижевности са другим уметностима и поетици књижевних часописа; предметима трећег изборног блока продубљује своја знања о интердисциплинарном приступу књижевности, методама теренских истраживања српске усмене књижевности, теотокологији и књижевности за децу у наставном контексту.
Садржај и структура студијског програма Мастер академске студије србистике усклађени су са савременим стањем савремене српске и словенске филологије, имајући у виду основне правце развоја и изучавања језика и књижевности у Европи и САД-у. Такође, у овај студијски програм укључени су актуелни светски токови опште лингвистике, методологије проучавања језика и књижевности, интердисциплинарних културолошких приступа језику и књижевности, као и савремених педагошких, психолошких и методичких оријентација.
Сврха студијског програма Мастер академске студије србистике јесте образовање и усавршавање научног подмлатка за област науке о језику и науке о књижевности. Студенти се оспособљавају за даљи научно-истраживачки рад и усавршавање, тј. за мултидисциплинарно проучавање језика и књижевности, како у националним тако и у светским оквирима. Студијски програм на Мастер студијама србистике осмишљен је тако да на целовит и продубљен начин припрема студенте за просветну делатност, за рад у научним институтима, институцијама културе и медијима.
Мастер академске студије србистике омогућавају широј заједници остваривање права на квалитетан наставни, научно-истраживачки кадар и посленике у култури и медијима који ће подстицати развој и изучавање националног језика, књижевности и културе у контексту регионалних, европских и светских књижевних и културних токова.
Циљ студијског програма Мастер академских студија србистике јесте да, надовезујући се на основне академске студије, студентима омогући даље усавршавање у ужој научној области Српски језик, односно Српска и компаративна књижевност, те постизање вештина и развој способности за интердисциплинарна проучавања књижевности и других естетских феномена, као и овладавање основним и посебним наставничким вештинама на вишем нивоу које их оспособљава за успешно и иновативно укључивање у образовно-васпитни систем након завршетка студија.
Студенти би требало да прошире владање теоријско-методолошким појмовним апаратом и приступима проучавању српског језика и српске и компаративне књижевности у историјском, савременом и културном контексту; да прошире дијахронијско сагледавање историјских токова српске културе са становишта модерних теоријско-методолошких и културолошких приступа; да усаврше способност за самостални аналитичко-критички приступ појединим књижевним делима, те за његово ситуирање у шири естетички, друштвени, историјски и културолошки контекст; да развију и усвоје технике научног писања и оспособе се за самостални научно-истраживачки рад (састављање реферата, презентација и научних радова), као и за наставак образовања на докторским студијама; да продубе познавање страних језика.
Након завршених Мастер академских студија србистике, студент је способан да:
Мастер академске студије србистике трају једну академску годину, која је подељена на два студијска семестра. Да би се студент уписао на Мастер академске студије србистике, неопходно је да је током основних академских студија остварио најмање 240 ЕСПБ бодова. Студенти који нису завршили основне академске студије из области Србистике / Српског језика и књижевности полажу диференцијалне испите:
Бодована вредност мастер академских студија износи 60 ЕСПБ (60 по студијској години, 30 по семестру), с тим да се израда завршног (мастер) рада вреднује са 13 ЕСПБ. Бодована вредност сваког предмета исказана је у Курикулуму студијског програма мастер академских студија србистике.
Прву годину Мастер академских студија србистике може уписати лице које има сакупљених најмање 240 ЕСПБ на програмима основних академских студија из области Србистика / Српски језик и књижевност, што документује одговарајућом дипломом и додатком дипломе, односно уверењем о дипломирању и уверењем о положеним испитима.
Рангирање студената врши се на основу стечених поена при рангирању. Поени се рачунају на основу просека оцена остварених на основним академским студијама србистике, узимајући при томе и број година студирања (максимални укупни број поена је 100).
Уколико кандидат није завршио студије србистике, већ академске студије из неке друге друштвено-хуманистичке области, мора полагати диференцијални испит из области српског језика и књижевности. Успех на диференцијалном испиту носи 60 поена, а успех са основних студија и дужина студирања 40 поена. Врста знања, склоности и способности које се проверавају при упису одговарају природи студијског програма и навођене су у поменуте провере одговарају карактеру студијског програма и објављују се у конкурсу.
На основу укупног броја поена које кандидати остваре на тесту, формира се јединствена ранг-листа кандидата, а у прву годину Мастер студија србистике уписују се редом кандидати од почетка ранг-листе, па све до попуњавања планираног броја места за упис. Право уписа на студијски програм стичу студенти који се рангирају у оквиру броја предвиђеног решењем о акредитацији.
Мастер студенти баве се научним и стручним радом, тематским истраживањима, интердисциплинарним пројектима и припремом за докторске студије.